Kajsijevača tj rakija od kajsije je u Srbiji najcenjenija voćna rakija. Mnogi vole da uživaju u njenoj slatkoći i harmoniji ukusa. Posebno je omiljena među ženama.
Da li možete da pretpostavite zašto?
Žene su velilki ljubitelji voćnog, nežnog, osvežavajućeg i harmoničnog ukusa i zato je baš rakija od kajsije prvi izbor pića kod mnogih žena kada žele da se zabave, opuste ili samo uživaju.
A mnogi od naših očeva i deda prave najbolju rakiju u selu.
Od voćke do tečnog blaga u 5 koraka
Ceo proces proizvodnje rakije je kompleksan i zahtevan. Rakija od kajsije prolazi proces koji je sastavljen od pet osnovnih koraka.
- Odabir sorte kajsije
- Priprema za fermentaciju
- Fermentacija
- Destilacija
- Čuvanje destilata
Naravno ako želite kvalitetan finalni proizvod svaki korak je veoma važan, a posvećenost i ljubav ne smeju da izostanu ni u jednom od njih. Medjutim mi smatramo da je najznačajniji prvi korak tj. odabir sorte kajsije.
Kvalitet same rakije zavisi od kvaliteta sirovine od koje je napravljena, a taj kvalitet se dalje krije u odabiru odgovarajuće sorte. Izdvajamo za Vas tri sorte kajsije koje su se najbolje pokazale u proizvodnji kajsijevače do sada.
Sve tri su poreklom iz našeg komšiluka severno od Vojvodine, iz Mađarske. Pored toga što su ovi plodovi odlični za preradu, svaka sorta nosi mnoge druge kvalitete koji ih čine veoma poželjnim za uzgoj.
Mađarska Najbolja
Davne 1868. godine ova sorta je proizvedena iz semena. Njeni raskošni plodovi su srednje krupni i teže i do 55 grama. Meso ploda je dosta čvrsto, i lako se odvaja od koštice koja je srednje krupna i teži oko 3 grama. Ukus ove kajsije je veoma zanimljiv, sočna je sa izrazitom aromom, slatkonakiselog ukusa.
Sam plod se sastoji od 16 % suve materije. Može se javiti u nijansi žute, narandžaste i crvene boje i ima veoma karakteristične pegice. Na sunčanoj strani plod se zarumeni. Širi je u osnovi, a pri vrhu se sužava.
Širom naše zemlje ova sorta se uspešno uzgaja sa izrazito velikim i redovnim prinosom. Karakteriše je bujno stablo sa širokom krunom, a plodovi se formiraju uglavnom na mešovitim i kratkim rodnim granama. Dozrevanje plodova je u drugoj dekadi jula meseca.
Ova sorta ima kasno cvetanje, ali veoma je tolerantna na niske temperature tokom zimskog perioda, ali i u periodu samog cvetanja. Kako se na našem podneblju može javiti mraz kasnog proleća razvila je otpornost ali pokazuje sklonost ka sušenju stabla – apopleksiji.
Stručnjaci preporučuju da se kao podloga koristi džanarika.
Kečkemetska Ruža
Dobila je ime po Kečkemetu gde je pronađena. Kasno cvetanje joj omogućava da dobro izbegava prolećne mrazeve. Skromni su joj zahtevi prema zemljištu i prilično je otporna prema bolestima. Perfektna je za industrijsku preradu.
Njeni plodovi mogu težiti od 40 do 50 grama. Ukus mesa ove sorte je slatko – nakiseo. Aroma je prijatna i osvežavajuća. Plodovi kečkemetske ruže su asimetrični i spadaju u srednje krupne. Boja pokožice je narandžasta a kožica veoma glatka. Na sunčanim stranama se javlja rumenilo.
Kod ove sorte meso se, takodje, sa lakoćom odvaja od koštice. Sazreva u isto vreme kad i Madjarska najbolja, tj sredinom meseca jula. Pokazuje otpornost na mrazeve u proleće, a slabost na apopleksiju. Preporuka za podlogu je ista.
Krupna Rana
Ova sorta je jedna od najstarijih mađarskih sorti, veoma visoke rodnosti. Ne samo da se ističe po starosti već i po kvalitetu. Stručnjaci je svrstavaju medju najbolje sorte kajsije na svetu. Njeni plodovi su veoma krupni, sa težinom koja dostiže čak 140 grama, slatko – nakiselog ukusa, sa aromom srednje izraženosti.
Plod se formira u izduženi jajasti oblik. Veoma je karakteristična duboka uzdužna brazda. Pokožica je slamastožute boje, a zlatnožute sa crvenim pegama na sunčanoj strani. U poredjenju sa prethodne dve sorte zri malo ranije – već u prvim danima jula.
Ako pričamo o otpornosti treba istaći da je prilično otporna na uticaj parazita, takodje dobro podnosi mrazeve koji se mogu desiti tokom zimskog perioda. Srednje osetljiva na sušu. Kao podloga se takodje preporučuje dženarika.
Tradicija koja se čuva
Nakon berbe plodova sledi proces pripreme za fermentaciju i sama fermentacija, a proces destilacije u narodu je omiljeni i poznat kao ‘’pečenje rakije’’, svakako zahteva najviše iskustva i znanja.
Zato se u dobrim destilerijama, pored odabira sorte voća, posebna pažnja posvećuje pečenju rakije. Važno je da kroz proces destilacije sačuvamo mirisna jedinjenja. Tako ćemo na kraju destilacije dobiti aromatičnu i plemenitu voćnu rakiju.
Mnogi stručnjaci iz sfere same proizvodnje vrhunske kajsijevače tvrde da rakija od kajsije ne sme da se čuva u drvenim buradima, već isključivo u staklu da ne bi dobila žutu boju.
