Zima samo što nije počela. Temperature će uskoro biti sve niže i vreme će se lagano menjati. Već za koju nedelju možemo očekivati i padavine poput kiše ili snega, te nam se priprema voćnjaka za zimu već mota po pameti.
Iako opasni, sneg i kiša nisu jedini faktori koji mogu ošteti vaš voćnjak tokom zime. Pored njih, čest uzročnik problema može biti i jak vetar. Sve dok ima lepih oktobarskih i novembarskih dana, voćari se pripremaju baš za nadolazeće problematično vreme.
Tokom zime, voće je u stanju mirovanja. Ipak, to ne znači da ga možemo samo ostaviti da dočeka zimu samo. Potrebno je primeniti određene pomološke i agrotehničke mere da se ono pripremi za narednu vegetaciju.
Potencijalne opasnosti
Pored oštrog vremena, vašem voću prete i druge stvari tokom zime. Na primer, štetočine mogu napraviti haos u jednom voćnjaku.Grinje, pauci, biljne vaši i smotavci samo su neki od uzročnika bolesti voća.
Neke od bolesti koje one mogu izazvati jesu kovrdžavost lišća, čađava pegavost lišća, trulež, krastavost ploda i rak korena. Bakteriozne plamenjače mogu izazvati sve od navedenih bolesti, a one su u stanju da prezime u svakom otvoru drveta.
Zbog toga, neophodno je da se priprema voćnjaka za zimu obavi na pravi način. Samo tako možete biti sigurni da ste voćnjak zaštitili od štetočina, loših vremenskih uslova i svih opasnih bolesti.
Uklanjanje izvora zaraze
Prva stvar koju možete uraditi da sredite voćnjak pred zimu jeste uklanjanje svih mogućih izvora zaraze. Lišće, granje, kao i oštećeni delovi stabla svi mogu biti uzročnici zaraze u voćnjaku. Najčešće, biljka sama odbaci list koji može izazvati nevolje.
Ipak, ako se to ne desi, ovu reakciju možete izazvati vi. Rastvor uree (5%), primenjen kao pesticid, nateraće biljku da odbaci lisnu masu. Rastvor će spržiti list koji opada i, usput, sprečiti pojavu bolesti i štetočina.
Da biste dobili što bolje rezultate, sačekajte dk list ne postane bledozelen ili žut. Tada će biljka najbolje usvaja azot i šalje ga sve do grana i pupoljaka.
Potrudite se da sve opale plodove uklonite. Oni mogu privući glodare i idealni su za njihovo sklonište. Sve mumificiranje plodove takođe treba ukloniti. Od ovog biološkog otpada možete napraviti kompost idealan za jedan voćnjak, a da biste ga dodatno zaštitili, možete otpad iskoristiti i za materijal za malčiranje.
Rezidba voća
Naredna stavka, kada je priprema voćnjaka za zimu u pitanju, je izvođenje sanacione rezidbe voća. Ova rezidba izvodi se kada se u voćnjaku nagomilaju oštećenje grane. Da biste procenili situaciju kod vas, potražite sve polomljenje, suve i zaražene grane.
Sve ovakve grane morate uklonitit na vreme. Ukoliko se to ne desi, zaraza će se brzo širiti kroz voćnjak. Kada budete skraćivali grane, postarajte se da idete sve do zdravog tkiva. Takođe, postarajte se da su rezovi što manji da štetočine ne bi mogle da se uvuku u njih.
Ukoliko postoje, velike rane premažite voćarskim voskom i obavite đubrenje voćnjaka. Da sprečite štetočine da prodru u stablo, postavite lovne pojaseve napravljene od grubljih materijala. Kada se štetočine pojave u njima, uništite ih.
Dezinfekcija kore
Još jedan način da zaštitite stablo od napada štetočina jeste dezinfekcija kore. Ovo je posebno bitan korak za mlade voćnjake. Tek nakon 12 godina, koren i vrat stabla postju toliko jaki da im glodari ne mogu ništa.
Pre dezinfekcije, potrebno je četkom skinuti deo kore koji se ljušti. U njemu najčešće već postoji dosta štetočina. Tako se uklanjaju i lišajevi mahovine nataloženi na deblu. Zatim, da biste dezinfikovali koru stabla, možete koristiti rastvor pepela i sapuna. Pomešajte 200-300 grama pepela, 5g sapuna sa 1l vruće vode i uverite se da je smesa dobro pomešana pre nego što je iskoristite.
Krečenje stabla
Oktobar i novembar pravi su meseci za krečenje stabala. Sve dok je vreme sunčano i suvo, ovaj posao može se lako obaviti. U zavisnosti od visine debla, odredićete i visinu krečenja. Krečenje će sprečiti pojavu štetočina, kao i pucanje kore usled mraza.
Ukoliko je voće mlado, koncentracija krečne mase biće manja. Da biste masu pripremili, trebaće vam 5kg kreča, 0,5kg kuhinjske soli, 0,25kg sumpora i 15l vode. Smesa treba da odstoji 2/3 danada bi se lepljivost povećala.
Plavo prskanje
Na kraju, kako bi bila obavljena potpuna zaštita voćnjaka za zimu, potrebno je obaviti i plavo prskanje. Poznato i kao kupanje voćnjaka, ovo prskanje obavlja se kada biljka odbaci dve trećine lisne mase. Prskanje se vrši bakarnim preparatima.
Idealno vreme za prskanje jeste stabilno vreme, temperatura iznad 10 stepeni celzijusa, a da voćnjak nije izložen vetru. Da bi preparat delovao kako treba, neophodno je pokriti sve delove biljke.
Za voćnjak će vam trebati od 1200 do 1500 l/ha bakarnog rastvora. Za vinograde, duplo manja doza je dovoljna – 600 l/ha. Plavo prskanje je odlična mera zaštite protiv rogača šljive, bušnjikavosti lišća, monilije cveta, čađave krastavosti i mnogih drugih štetočina i bolesti.
Zima može biti duga i hladna. Mlade voćke posebno su ranjive tokom ovih period. Ipak, koliko kod mlad ili star vaš voćnjak bio, adekvatna zaštita biće neophodna kako bi naredna vegetacija bila uspešna.
