Koncept integralne proizvodnje razvijen je krajem šezdesetih godina 20. veka od strane međunarodne organizacije za biološku kontrolu. Ovaj koncept usmeren je na zaštitu od štetnih organizama kroz primenu održive poljoprivredne proizvodnje, kroz upotrebu prirodnih resursa i regulatornih mehanizama.
Integralna proizvodnja pretpostavlja izbor otpornih sorti i hibrida, agrotehničke mere, prognozu pojave štetnih organizama, biljni karantin, biološke i hemijske mere, i fizičko-tehničke mere.
Integralna proizvodnja voća je multidisciplinarni proces, koji se sastoji od sledećih oblasti:
- Odabir sorte i odgovarajućeg lokaliteta, zemljišta i podloge
- Obrada terena i ishrana stabala prema principima održive proizvodnje
- Održavanje stabala i orezivanje
- Zalivanje prema principima IPV
- Formiranje travnih traka između redova bez prisustva korova
- Proizvodnja plodova visokog kvaliteta sorte, oprašivanje, proređivanje ručno ili uz primenu hemikalija prirodnog porekla.
- Usavršavanje voćara u znanjima o zaštiti životne sredine
Proizvodnja voća ekološkim metodama
Najveća prednost integralne proizvodnje voća je primena pouzdanih ekoloških metoda u cilju zaštite životne sredine, uz smanjenje upotrebe hemijskih sredstava, kao i neželjenih efekata. Ona obuhvata sve tradicionalne metode proizvodnje sa akcentom na primenu bioloških mera protiv štetočina, integralnoj zaštiti bilja i primenu agrotehničkih mera.
Otporne sorte i hibridi imaju veću toleranciju prema bolestima i štetočinama, kao i prema suši, hladnoći i sastavu zemljišta. Odabir i uzgoj takvih sorti ima za cilj veću ekonomičnost jer se mnogo manje upotrebljavaju pesticidi, a ne gubi se na kvalitetu i kvantitetu.
Agrotehničke mere pravilnom primenom obezbeđuju povoljne agrotehničke uslove za rast i razvoj gajenih biljaka, a istovremeno nepovoljne za razmnožavanje štetnih organizama. Nakon Drugog svetskog rata počelo je pronalaženje novih vrsta pesticida i njihova upotreba je praktično zasenila tradicionalne prirodne metode. Poslednjih godina sa povećanjem svesti o značaju zaštite životne sredine, proizvodnja voća vraća se primeni bioloških mera.
Prognozu pojave štetnih organizama prati Prognozo-izveštajna služba zaštite bilja. Na osnovu praga štetnosti i kritičnog broja, daje preporuku kada je najbolje suzbijati štetočine i na koji način. Prag štetnosti je stepen napada štetnih organizama koji će načiniti više štete nego što je vrednost primenjene zaštite. Kritični broj je gustina štetočina kada se pristupa merama zaštite.
Proizvodnja voća u modernom vremenu pretpostavlja više standarde i postizanje višeg nivoa zdravstvene bezbednosti za konzumiranje plodova. Principi integralne zaštite voća podrazumevaju suzbijanje štetnih elemenata primenom agrotehničkih, bioloških, fizičkih i hemijskih mera.
Hemijska tretiranja i biološke mere
Hemijska tretiranja se vrše samo ako brojnost štetočina pređe kritični nivo. Tada se tretiranje vrši ciljano prema sorti, ne tretira se ceo voćnjak. Fizičko-tehničke mere se primenjuju radi stvaranja nepovoljnih uslova za razvoj štetnih organizama. Plevljenjem i okopavanjem, ručno ili mehanički, umanjuje se upotreba herbicida. Sterilizacija zemljišta solarizacijom ili vodenom parom suzbija razvoj štetnih organizama u zatvorenom prostoru. Još jedna od fizičko-mehaničkih mera je rasterivanje ptica laserom u novije vreme ili postavljanjem strašila.
Biološke mere podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja u kontroli štetnih organizama. Ukoliko se dobro primene biološke mere, znatno se smanjuje primena pesticida. Potrebno je detaljno proučiti useve u odnosu na strukturu i brojnost prirodnih neprijatelja.
U integralnoj proizvodnji pesticidi se primenjuju veoma dozirano, samo kada je neophodno , u kombinaciji sa drugim merama da bi se postigli intenzivniji i dugoročni efekti zaštite.
U voćarstvu tokom vegetacione sezone redovno se sprovodi monitoring radi planiranja kada i koje mere bi bilo najbolje primeniti u cilju sprečavanja oboljenja. U sklopu integralne zaštite voćnjaka primenjuju se minimalno toksična i maksimalno selektivna sredstva za zaštitu bilja.
Biljni karantin u proizvodnji voća
Mnogo bolji način je prevencija i suzbijanje bolesti u zasadima kroz identifikovanje infektivnog potencijala i pravovremeno uvođenje bioloških mera.
Biljni karantin je sistem zaštitnih mera na nivou države sa ciljem da se kontroliše uvoz ili prodor štetnih organizama (korova, štetočina ili bolesti) na teritoriju cele države. Lista štetnih organizama može se pronaći u Službenom glasniku Republike Srbije.
Karantin može biti spoljašnji ili unutrašnji. Spoljašnji karantin podrazumeva unos štetnih organizama na teritoriju cele države, dok unutrašnji ima za cilj identifikovanje i stavljanje pod kontrolu novih žarišta štetnih organizama na ograničenim teritorijama u zemlji. Identifikovanje, kontrola i sprovođenje mera suzbijanja prema odredbama zakona nalazi se u nadležnosti fitosanitarne inspekcije.
Integralna proizvodnja voća unapređuje se uvođenjem inovativnih metoda i kreiranjem novih proizvoda za zaštitu bilja kako bi se poboljšala rodnost. Racionalna primena pesticida i drugih hemijskih sredstava pored manje štetnosti za okolinu i zdravlje ljudi, umanjuje troškove uzgoja. Najveća prednost IPV je poboljšanje kvaliteta proizvoda, uz istovremeno smanjenje troškova proizvodnje i uzgoja, i održanje povoljnih ekoloških uslova.
