Bilo da ga mažemo na hleb, palačinke ili koristimo u kolačima, džem je omiljena poslastica na skoro svakoj srpskoj trpezi. Pravljen od svežeg voća iz naših krajeva uz malo šećera i dosta ljubavi, džem je svima ukrao srce – i malima i starima. Možete ga jesti kao doručak ili užinu i možete ga praviti od skoro svake vrste voća. Najpovoljnije voće za kuvanje džema jeste koštičavo voće poput šljive, kajsije, breskve, višnje ili trešnje. Ipak, sasvim dobar džem možete dobiti i od jagodičastog voća poput jagode, maline ili ribizle, pa čak i jabuke ili kruške!
Sve dok je plod namenjen za kuvanje dobro zreo i šporet dobro zagrejan, neće biti problema sa vašim džemom. Evo šta sve treba da znate o ovom specijalitetu pre nego što stanete pred šporet.
Džem, pekmez, marmelada…
Iako se mnogi od ovih izraza koriste kao sinonimi, oni ipak ne predstavljaju iste proizvode od voća. Zbog toga, vreme je da napravimo jasnu diferencijaciju među ovim mnogobrojnim terminima.
Džem je mešavina voća ili voćne kaše sa dodatkom šećera/vode koji se kuva na visokoj temperaturi do uspostavljanja želatinaste strukture. Ekstra džem je sličan džemu uz samo jednu veliku razliku – količina suve materije.
Marmelada je proizvod želatinaste konzistencije napravljen od jedne ili više vrsta proizvoda od citrus voća, dok je pekmez proizvod najsličniji džemu. Razlikuje se samo po tome što sadrži više voća, a manje šećera.
Saveti za kuvanje džema
Prvi savet za kvlaitetan i ukusan džem jeste da koristite uvek sveže i kvalitetno proizvedeno voće. Pored svežine, važno je da je voće i potpuno zrelo. Zrelo voće sadrži više prirordnih šećera što će dodatno poboljšati ukus vašeg proizvoda.
Ne samo to, već će i smanjiti potrebu za korišćenjem industrijskog šećera. Ukoliko imate voćnjak, ne propustite priliku da iskoristite vaše plodove sledeći put kada budete kuvali džem.
Zatim, dodajte dovoljno vode u džem. Zašto se dodaje voda kada kuvamo džem? Glavni razlog zašto je dodajemo jeste da bi se nadoknadila tečnost za voće koje je manje bogato vodom. Voće poput šljive, kupine ili maline zahteva dodatne količine vode. S druge strane, breksve ili jagode možete samo ostaviti da odstoje u šećeru i same će pustiti dovoljno vode za kuvanje.
Kako da znate da li je džem gotov? Najsigurniji način da ovo proverite jeste da testirate. Sve što vam je potrebno za test jeste kašičica i tanjir. Kašičicom stavite malo džema na tanjir i okrenite ga malo. Ako je voden i klizi, džem nije gotov. Ako je spor i ne razliva se, džem je gotov.
Kada je skladištenje u pitanju, obavezno sterilišite tegle. Ovo je posebno važno ukoliko pravite prirodan džem bez šećera za želiranje. Kako bi džem mogao da stoji otvoren i po nekoliko dana, sterilišite tegle i koristite manje ili srednje velike da bi se lakše džem trošio.
Džem od jabuka
Za kuvanje džema od jabuka, potrebno vam je sledeće::
- 2 kg šljiva
- 1 kg šećera
- 200 ml vode
- 3 kesice vanilin šećera
- 1 kafena kaška mlevenog cimeta
Pre nego što počnete pripremu voća, sterilišite tegle – stavite ih u ključalu vodu na pet minuta i osušite krpom. Zatim, operite i oljuštite jabuke, isecite i izvadite koštice i uklonite peteljke.
Stavite jabuke u šerpu, i dodajte im šećer i vodu. Važno je kuvati ovu smešu na umerenoj temperaturi, koliko da jabuke omekšaju i da tečnost malo uvri. Sklonite džem sa ringle i usitnite štapnim blenderom ili mikserom.
Vratite na ringlu i nastavite kuvanje na umerenoj temperaturi, dok ne dobijete željenu gustinu. Ukoliko varjača ostavlja trag na dnu šerpe, džem od jabuka je spreman! Pred kraj samog kuvanja, dodajte vanilin šećer i cimet.
Ukoliko želite gušći džem, možete dodati agar agar koji će pomoći da se džem stegne tkom hlađenja. Dok je džem još vruć, sipajte ga u tegle. Zatvorite ih i pokrijte krpom za sudove.Tegle stavite na hadno i tamno mesto. Po hlađenju, džem je spreman za konzumaciju.
Jednom kada teglu otvorite, držite je u frižideru. Naravno, recept možete prilagoditi vašem ukusu i praviti ga sa voćem koje vi preferirate.
Najčešće greške
Nekoliko problema može da iskrsne kada je kuvanje džema u pitanju. Ipak, ne očajavajte čak i ako grešite. Vežbom i češćim kuvanjem, doći ćete do savršenog ukusa i konzistencije za džem.
Ukoliko džem ne želatinira dobro, možete samo dodati pektin smesi i rešitit problem. Ako primetite da džem tamni i da ima ukus karamele, verovatno je prekuvan. Ovakav džem se neće pokvariti, ali ako vam se ovo desi, pri sledećem kuvanju možete koristiti termometar i pratiti da temperatura džema ne pređe 104°C.
Kada probate džem i osetite alkohol, džem treba dokuvati. Kada se šećer kristalizuje, dodajte još limonovog soka. Ukoliko se plesan pojavi, moguće je da neki od sudova nisu bili sterilni. U tom slučaju, možete skinuti plesan, dokuvati džem i, na kraju, prebaciti ga u čiste tegle.
Sladak, ukusan, i bogat, džem je jedna od omiljenih poslastica u našim krajevima. Bilo da vas podseća na bezbrižnije detinjstvo ili ste ga skoro zavoleli, džem je neizbežan u svakoj kuhinji. Uz ove savete lako će i u vašoj kuhinji zamirisati domaći džem.
