Vegetativno razmnožavanje kojim dobijamo pitome voćke od divljih naziva se kalemljenje. Ovaj proces, star stotinama, čak i hiljadama godina svodi se na to da se karakteristike kalema prenesu na podlogu što uspešnije.
Postoji nekoliko faktora koji mogu da utiču na ishod kalemljenja. Na primer, iskustvo i veštine kalemara i način i vreme kalemljenja su neki od najvažnijih. Pored ovih, važna je i kompatibilnost kalem grančice i podloge.
Iako je ranije ovaj zanat bio znatno popularniji, danas je interesovanje za njim drastično opalo. Nema puno ljudi koji se danas profesionalno bave kalemljenjem.
Ipak, ovo je i dalje neophodan proces kome ne smemo dozvoliti da nestane. U nastavku, otkrijte šta je kalemljenje voća, koje vrste postoje i kako možete sami kalemiti voćke.
Kalem grančice
Ukoliko i vi želite da kalemite voćke, važno je da prvo naučite neke osnove. Na primer, kalem grančice su sitne grane koje se uzimaju sa vrha zdrave i rodne voćke. Najčešće se uzimaju sa jugoistočne strane biljke.
Kada jednom isečete ove grančice, najbolje je iskorititi ih isti dan. Ipak, ako niste u mogućnosti, možete ih sačuvati do nekiliko dana ako ih samo zabodete u krompir ili jabuku.
Podloga je telo divlje voćke koju kalemimo. Nekada, podloga može biti i pitoma sorta voćke. Podloga i jedna kalem grančica biće sasvim dovolljne za ovaj postupak, sve dok su kompatibilne.
Voće za kalemljenja
Koje voće može da se kalemi?
Kako postoji više vrsta kalemljenja i svi postupci su jedinstveni, ovaj proces je specifičan i kompleksan. Ne kalemi se svako voće, ali ono što je posebno bitno jeste da se kaleme vrste istog roda ali različite sorte.
Na primer, rod Prunus daje jabuke, trešnje i šljive koje su sve kompatibilne i mogu se kalemiti. Sve sorte citrusa su dobre za kalemljenje jer su međusobno kompatibilne takođe. Pored jabuke trešnje i šljive, kod nas se kaleme i kruška, breskva, dunja i višnja.
Ipak, ovaj postupak ne može se izvršiti u svim smerovima – višnja će se pimiti na trešnju, dok trešnja na višnju neće. Takođe, kajsija će se primiti na šljivu, ali obrnuto nije moguće. Što se šlive tiče, dobra podloga za nju je džanarika.
Aronija se najčešće kalemi na jarebiku, dok se kao podloga za orah koristi rasad bostana. Vinovu lozu je moguće kalemiti, što pomaže razmnožavanju loze i zaštiti od bolesti.
Tehnike kalemljenja voća
Kada su u pitanju tehnike kalemljenja, razlikujemo nekoliko vrsta – pod koru, na procep i na pup. Tehnika pod koru najbolji je izbor za drvenaste voćke. Ukoliko vam je potrebna neka autohtona sorta ili ako menjate jednu rotu drugom, ovo je tehnika za vas. Ovo je postupak za voćke čija je podloga dosta deblja od kalem grančica.
Što se kalemljenja na procep tiče, podlogu prvo treba skratiti testerom na 1m visine, poravnati i rascepiti nožem. Drveni klin može pomoći da se procep održi. Zatim, potrebno je kalem grančicu plemenite sorte usaditi u telo podloge. Pored 1-4 grančice kojeidu u procep, treba staviri i dve grančice duge 30cm oko podloge, kao i izolir traku, kako bi se kalem zaštitio.
Kalemljenje na pup deli se na dve vrste – na budni i na spavajući pup. Kod prve vrste, pup kreće brzo, čim se primi, dok kod druge, pup je u stanju mirovanja do sledećeg proleća. Ovde, prvo je potrebno zaseći koru podloge i odvojiti je od drveta. Zatim, treba skinutu pup sa kalem grančice, skinuti pupoljak i staviti pup u isečenu koru.
Kada se obavlja kalemljenje voća?
Kalemljenje voća se radi najčešće na proleće i na leto. U zavisnosti od sorta voća i tehnika koje koristite, ipak, kalemljenje možete obaviti bilo kad tokom godine. Na primer, trešnje i višnje su najpogodnije za jauar, februar ili mart, dok kruške, kajsije, breskve, mušmule, šljive i dunje ostavljamo za mart ili april.
Mart, april i maj su idealni meseci za kalemljenje jabuke, a jun, jul, avgust i septembar za kalemljenje na pup. Ipak, za budni pup je najbolji jun, dok je za spavajući bolje krenuti u avgustu ili septembru.
Što se vremenskih uslova tiče, oblačno vreme je idealno, kao i viši procenat vlažnosti u vazduhu. Ipak, temperatura ne bi trebalo da ide ispod nule. Kišovita jesen, jak vetar ili jako sunce mogu uticati negativno na ishod kalemljenja, zato ove uslove treba izbegavati.
Neophodan alat
Pre kalemljenja, potrebno je skupiti sav neophodan alat. Prvo, trebaće vam jedan oštar nož i skalpel. Makaze za drvo i izolir traka su takođe bitni, kao i mali drveni klin i testera za drvo.
Pored svega ovoga, trebaće vam i sredstvo za učvršćivanje. U te svrhe, možete iskoristiti pčelinji vosak, kalem smolu, voćarski vosak i kravlji loj.
Kalemljenje voća je stari zanat koji nažalost gubi na svoj popularnosti, iako je prisutan kroz gotovo celu istoriju proizvodnje voća. Ipak, potreba za kalemljenjem ne opada. Ukoliko i vi želite da kalemite voćke u vašem dvorištu, uz ove jednostvne savete, lako ćete to i uraditi.
