Proizvodnja voća može biti izazovan zadatak. Kako iziskuje puno ulaganja, vremena i strpljenja, ovo nije posao za svakoga.
Ukoliko ipak odlučite da se bavite proizvodnjom voća, imaćete čemu i da se radujete. Plodovi ovog napornog rada nagradiće sav Vaš trud. Kada jednom jabuke, kajsije ili kruške počnu da stižu u Vaš voćnjak, bićete više nego srećni i zadovoljni.
Pre nego što krenete u ovu avanturu, bitno je da razumete proces proizvodnje. Vi ga možete shvatiti kao hobi, ali važno je da budete svesni da je ovo i umetnost i nauka.
U ovom vodiču biće Vam predočena istorija proizvodnje voća, a to će Vam pomoći da se bolje pripremite za ovaj zadatak!
Pomologija
Verovali ili ne, nauka o uzgoju voća ima i svoje ime – pomologija. Ova nauka o voćarstvu vodi poreklo iz Amerike. Još u petnaestom veku, kada je Kolumbo zasadio pomorandžu, limun, limetu i pomelo na tlu Haitija, krenula je istorija proizvodnje voća. Zvanično, pomologija je uvedena u SAD-u 1886. godine.
Proučavanje voća i orašastih plodova neophodno je kako bi se poboljšao proces proizvodnje. U zavisnosti od sorte, voćke će se različito uzgajati. Ova nauka pomaže nam da naučimo sve što nam je potrebno kako bismo uzgajali voće na najkvalitetniji mogući način.
Mnoge informacije kojima pomologija raspolaže prenose se već godinama unazad. Ipak, neumorni pomolozi i danas nastavljaju svoja istraživanja i konstantno unapređuju svoje znanje, a i nauku uopšteno.
Glavni zadatak jednog pomologa jeste da razvije nove kultivare. Nove sorte voća i orašastih plodova korisne su posebno zbog stvari kao što je razvijanje otpornosti na bolesti.
Još jedan zadatak pomologa jeste proučavanje metoda oplodnje i obrezivanja. Uvek je potrebno pronaći načine da se drveće zaštiti od štetočina, infekcija i bolesti. Zaštititi plodove od nepovoljnih vremenskih uslova takođe je od izuzetne važnosti. Na ovaj način, pomolozi pomažu da se drveće održi zdravim i produktivnim.
Pomolozi su tu da zalivaju i presađuju useve, ali i da odluče o žetvi i prevozu voća do supermarketa. Oni su ti koji daju savete o uslovima čuvanja voća i beleže rok njihovog trajanja.
Počeci uzgoja voća
Kada pričamo o počecima proizvodnje voća, moramo se vratiti u daleku prošlost. Veruje se da se agrukultura pojavila pre 10.000 godina u Mesopotamiji. Ipak, ono što je sigurno jeste da se proizvedeno voće pojavilo u Vavilonu malo kasnije.
Sistemi navodnjavanja za bašte krenuli su iz Egipta u ostatak sveta. Egipćani su koristili ovaj sistem još skoro 3.000 godina pre nove ere.
Arapi su takođe poznati po velelepnim baštama, posebno onim sa citrusima. Ove bašte postale su simbol islamskog raja i oaza za bogate i moćne.
Antika
U antičkoj Grčkoj, glavne voćke u baštama bile su masline i smokve. Stari Grci voleli su ove vrste voća, ali su obožavali i sušeno voće.
S druge strane, u starom Rimu, između ostalog, uzgajale su se jabuke, kruške, grožđe i jagode. Stari Rimljani bili su ljubitelji uživanja, tako da su njihove bašte takođe ličile na oaze i veliki broj voćki bio je tu kako bi prostor lepše izgledao (i mirisao).
Srednji vek
U srednjem veku, stvari su se znatno promenile. Usled novih društvenih i državnih uređenja, prioriteti u poljoprivredi su se promenili. Naime, uzgoj povrća dobio je primat i voće je na kratko palo u senku.
Voće se često smatralo elitnom hranom. Povrće je, s druge strane, bilo dostupno svima i proizvodnja povrća nije bila ni upola zahtevna kao proizvodnja voća.
Renesansa je doprinela ideji da je voće hrana za bogate. Na gozbama imućnijeg stanovnišstva služile su se piramide od voća – tako su se proslavljale i pobede među plemstvom.
Savremeno doba
Posle 16. Veka, različite vrste voća i načini za njihov uzgoj proširili su se planetom. Zahvaljujući kolonizaciji Amerike, nove sorte voća donete su u Evropu. Takođe, mnoge evropske sorte pronašle su svoj put do američkog tla.
Azija je takođe učestvovala u razmeni dobara sa ostalim kontinentima. Tako danas imamo pristup skoro svim vrstama voća i povrća i na najudaljenijim tačkama od njihove zemlje porekla.
Tehnološki napreci igraju bitnu ulogu u proizvodnji voća danas. Zahvaljujući novim tehnologijama, sušenje voća nije jedini način da se ono obradi. Voće možete kuvati, pržiti, fermentisati ili kiseliti. Možete mu dodati i aditive ili ga koncentrisati.
U budućnosti, očekuje nas još promena u sferi proizvodnje voća. Očekuje se da se procesi konstantno poboljšavaju – da budu efikasniji, efektniji i kvalitetniji.
Istorija proizvodnje voća je šarenolika jer je i sama proizvodnja komplikovan i zahtevan proces. Neophodno je pristupiti mu ozbiljno i posvećeno. Ukoliko nemate iskustva sa ovom naukom, iskoristite svaki slobodan momenat za učenje i uskoro ćete biti spremni za uzgoj Vaših prvih sadnica.
