Koje jabuke izabrati za gajenje? Da su pogodne za proizvodnju, konkurentne za prodaju i izvoz?
Da li su lake za čuvanje i održavanje svežine ploda? Ovo su pitanja koja najčešće postavljaju voćari pri odabiru sorte jabuka za sadnju.
Kada se zasniva novi zasad jabuke, za svaku lokaciju treba izabrati odgovarajuću sortu jabuke,
u skladu sa prirodnim kvalitetom, uslovima koje nudi samo zemljište i uticajem okoline, klimom, pa treba odabrati onu sortu koja nudi najveću šansu za redovne prinose i dobar kvalitet plodova.
Dalje, kod izbora jabuke koju sadimo, takođe je važno da je jabuka izrazito stranooplodna vrsta,
što bi značilo da se monosortni zasadi (jedna sorta) ne smeju podizati – jer voćnjak ne bi rodio. Stoga treba kombinovati i sastav sorti.
Ovakv pristup sađenju, s’ obzirom na vrednost na tržištu i potražnju, potencijalno podiže produktivnost rada pri podizanju zasada jabuka.
Koje sorte jabuka postoje?
Smatra se da na svetu ima trenutno preko 10.000 stvorenih sorti jabuka. Potražnja za ovolikom
raznolikošću vrsta, govori nam koliko je zapravo bitnan izbor sorte jabuka, njene karakteristike i
genetske odlike uzimajući u obzir mnoge faktore koji utiču na kvalitet i količinu prinosa ploda.
Loše izabrane sorte jabuka za sadnju u određenim prirodnim uslovima , čak i sa najboljom tehnologijom, pri gajenju i dalje ne mogu da otklone genetičke nedostatke, kako bi se obezbedila rentabilna proizvodnja.
Na primer, sorta jabuke zlatni delišes ne sme biti posađena na lokacijama na kojima se javlja
rđasta prevlaka na plodovima. To su zatvorene doline u kojima je česta pojava rose i mangle.
Takođe, sorta jonaprinc, ne bi trebala da se gaji na terenima koji nisu pogodni za bojenje ili
dobijanje čvrstih plodova.
Manje nedostatke neke lokacije moguće je prevazići primenom klonova sa boljim osobinama od
matične sorte. Tako, na primer, umesto sorte zlatni delišes, može se uzgajati njen klon golden
reinders, jer su njeni plodovi otporniji na pojavu rđaste prevlake.
Najisplativije sorte jabuka za sadnju
Govorili su da je zahtvena za proizvodnju, kao i što su pre 20 godina ovu sortu jabuke proglasili
najneisplativijom za uzgoj. Šta se to desilo pa ona opet postaje toliko popularna? Koje je glavno
tržište za izvoz jabuke? Kako bi dobili konkretnije odgovore, pitali smo jednog od najvećih voćara iz Slankamena, koji gaji samo jabuke, koja je, iz njegovog iskustva, najbolja za sadnju.
Koja jabuka je najisplativija na našem tržištu?
Voćar navodi da je napravio grešku slušajući profesore da sadi „red čifa“ i „grenija“.
„A, “greni“, da nema Rusije, ne bi znali šta ćemo sa njom. “ – dodao je. “„Red čif“, „red kap“,
„džeronimo“, kao i koji kakvi klonovi – dobri su, samo zahtevaju više pažnje i nege pri
čuvanju! “
Po njemu, kako je sa osmehom naglasio: “Ajdara je kraljica jabuke, što se nas tiče.
Kod nas je možete prodati koliko hoćete. Naš narod još uvek jede ajdare. Imamo milion i po
penzionera. Dokle god je tih milion i po penzionera i oni će jesti ajdare! Oni ne znaju za drugu
jabuku.“
Voćar ističe da je kod ove sorte jabuke najbitnije što je njen rod konstantan, daje dovoljne količine ploda i može da se proda.
Sorte jabuka za sadnju – Granny Smith
Možda najprepoznatljivija od svih jabuka i sigurno jedna od najpoznatijih je granny smith
Ova pomalo neobična jabuka privlači oko svojom bojom trave, dugo se čuva, te ima ‘svestranost’, koju potrošači vole zato se i smatra vodećom sortom jabuke za sađenje.
Ukus: je naglašeno kiselkast. To je hrskava jabuka, tvrdog mesa i vrlo oštrog okusa. Ipak, njeno
meso dugotrajnim dospevanjem postaje mekše, a poslužena malo ohlađena može biti vrlo
osvežavajuća. Odlična je za potrošnju u svežem stanju, u pitama, a isto tako vrlo dobra za voćne
salate.
Zimska sorta: dozreva u drugoj dekadi meseca oktobra
Plodovi: krupni do vrlo krupni (200 – 250 g), okruglasto- konusnog oblika
Boja: temeljna tamno zelena boja, koja dozrevanjem postaje svetlija
Podloga: M9, slabo bujna
Sorte jabuka za sadnju – Ajdared
Ajdared je američka sorta (Ajdaho red) nastala 1935. godine i do danas je najpopularnija jabuka u Srbiji, zbog krupnog i lepog ploda, dobrog ukusa, ali i zbog toga što može dugo da stoji,a da se ne pokvari. U Srbiji je 67 odsto površina pod ovom sortom jabuka.
Otporna je na cadjavu krastavost,srednje osetljiva na plamenjacu,a osetljiva na pepelnicu.
Jesenja sorta: Sazreva krajem septembra i početkom oktobra
Plodovi: krupni do vrlo krupni (200 – 250 g), okruglastog oblika
Boja: Crvenkasto-rumena boja sa beličastim mesom
Oprašivači: Ričared, Greni smit, Melroz, Čadel ,Koks, Oranž i Zlatni delišes
Podloga: M9 i MM-106